Gđa. Merita Gjyshinca Peja, izvršna direktorka Banke Ekonomike, poseduje viziju usklađenu sa zapadnim principima, a još više entuzijazam koji tu viziju neprestano podstiče. Razlog njenog delovanja je prilično jasan — koristi svoje dugogodišnje iskustvo iz Raiffeisen Grupe, austrijske banke ukorenjene u najboljim praksama; način na koji će sprovesti ovu viziju biće najuzbudljiviji deo kako se naredna godina bude odvijala.

U razgovoru sa novom direktorkom, koja je svoju funkciju preuzela u maju 2014. godine, jasno je da se ova transformacija kreće u jednom pravcu — ka zaposlenima u banci i njihovom ličnom i profesionalnom razvoju. Generalno, uske transformacije nedostaju sadržaju jer više propovedaju nego što edukuju. Međutim, kada se ljudi stave na prvo mesto, kada kompanija, a kamoli banka, koristi trenutak da definiše stav da briga o ljudima znači da će ljudi brinuti o novcu i profitu, tada se pogađa nota koja se često zanemaruje, naročito na tržištima u razvoju.

Gđo. Peja, možete li nam ukratko predstaviti istoriju banke u Kosovu?
Osnovana od strane uspešnih lokalnih akcionara sa međunarodnim iskustvom, Banka Ekonomike (BEK) bila je jedna od prvih banaka koje su počele sa radom na Kosovu nakon konflikta. Dobila je svoju licencu 28. maja 2001. godine i od tada uspešno posluje. Banka nudi širok spektar proizvoda i usluga u maloprodajnom i korporativnom segmentu i svake godine dodatno diverzifikuje svoju ponudu. Danas BEK ima mrežu od 40 ekspozitura/podružnica, koje opslužuju više od 124.000 fizičkih i pravnih lica, sa ukupnom aktivom od 164 miliona evra, depozitima klijenata od 147 miliona evra i kreditnim portfoliom od 114,5 miliona evra na početku trećeg kvartala 2014. godine.

Pozicija na tržištu i planovi za budući rast?
Danas smo na 5. mestu na tržištu po iznosu bruto kredita i na 6. mestu po ukupnoj aktivi i depozitima. Kada je u pitanju rast, smatramo da je ljudski kapital najveća imovina banke. Shodno tome, predviđamo snažnu budućnost kroz ciljani rast, mereći ga povećanjem veština i sposobnosti naših postojećih zaposlenih — sjajne grupe mladih muškaraca i žena sa izraženom radnom etikom.

Da bismo to postigli, fokusiramo se na razvoj osoblja kroz različite obuke, uključujući onlajn kurseve, razmenu iskustava i mentorske programe. Želimo da naš najvredniji resurs — naši ljudi — pružaju klijentima najviši profesionalni standard u timskom duhu, uz etičke principe u osnovi svega. Verujemo da samo osnaživanjem zaposlenih da postupaju odgovorno i sa integritetom možemo da ispunimo zahteve klijenata, regulatornih tela i očekivanja akcionara. Ovo će biti glavni garant uspeha banke.

Pored ulaganja u ljudski kapital, naši budući ciljevi uključuju povećanje kreditiranja za 8–10% u narednim godinama. Cilj nam je da diverzifikujemo portfolio i time smanjimo rizik, fokusirajući se na segment malih preduzeća, fizička lica, uključujući hipotekarne zajmove, za koje verujemo da imaju veliki potencijal za rast. Takođe planiramo optimizaciju postojeće mreže ekspozitura i bankomata, uz povećano korišćenje digitalnog bankarstva i unapređenje kvaliteta korisničkog servisa.

Izvršna direktorka Banke Ekonomike: gđa. Merita Gjyshinca Peja

Koja su pozitivna iskustva u pogledu lakoće pokretanja i vođenja poslovanja na Kosovu? A koji su izazovi?
Kosovo je ostvarilo značajan napredak u oblasti poslovanja poslednjih godina, iako još uvek ima prostora za poboljšanje. Najbolji pokazatelj ovih dešavanja je Izveštaj Svetske banke o lakoći poslovanja za 2013. godinu, gde je Kosovo napredovalo za 38 mesta u odnosu na 2012. Zanimljivo je da nas nova pozicija stavlja ispred nekoliko razvijenijih balkanskih zemalja, uključujući Hrvatsku i Srbiju — članicu EU i kandidata za članstvo, redom.

Konkretno, Kosovo je značajno napredovalo u pogledu dostupnosti kredita, jednostavnosti plaćanja poreza i registracije nepokretnosti. Međutim, oblasti koje i dalje zahtevaju poboljšanja su sprovođenje ugovora putem lokalnih sudova i zaštita investitora. Ipak, veoma sam optimistična da ćemo uz naporan rad, naročito u pogledu uspostavljanja vladavine prava, vrlo brzo postati atraktivna destinacija za strane investitore.

Kako izgleda konkurentsko okruženje na trenutnom tržištu?
S obzirom na to da se bankarski sektor urušio tokom 90-ih u bivšoj Jugoslaviji, a Kosovo je moralo da počne ispočetka 2000. godine, sektor danas funkcioniše veoma dobro. Četrnaest godina kasnije, to je jedna od najuspešnijih priča u zemlji. Od tada bankarski sektor igra ključnu ulogu u razvoju i stabilnosti ukupne ekonomije Kosova.

Danas na tržištu posluje 9 licenciranih banaka, a ključni igrači su banke sa stranim kapitalom koje imaju snažno lokalno prisustvo. Iako je sektor još uvek ograničen na tradicionalno komercijalno bankarstvo, konkurencija je zdrava i mnogo je napredaka učinjeno u poboljšanju korisničkog iskustva. U početku, lokalne banke su se oslanjale na austrijska i nemačka iskustva, naučivši da održavaju zdrav bilans stanja kroz obazrivo kreditiranje i kontrolu troškova, uz stalno poštovanje regulatornih zahteva.

Kasnije su na tržište ušle slovenačke i turske banke sa inovativnim proizvodima i agresivnijim prodajnim strategijama, što je tržište učinilo još dinamičnijim i konkurentnijim. Očekuje se još konkurencije, što je uvek dobrodošlo jer će nas, kao i ostale banke, naterati da budemo još efikasniji, inovativniji i orijentisani na korisnike.

Koji bi bio Vaš lični uvid — zašto investirati na Kosovu?
Zemlja ima najmlađu populaciju u Evropi, sa 70% stanovništva mlađeg od 35 godina, što je čini veoma atraktivnom za strane investicije. Ono što Kosovo čini jedinstvenim jeste veliki potencijal, posebno kada su u pitanju neiskorišćeni prirodni resursi. Takođe, poznati smo po fleksibilnoj radnoj snazi i niskim porezima na lični dohodak.

Pored toga, započinjanje investicije na Kosovu je jednostavno i direktno, zahvaljujući modernom i jednostavnom pravnom okviru kompatibilnom sa EU, koji smo razvijali tokom poslednje decenije. Takođe, imamo nizak poreski sistem, a zvanična valuta je evro, što eliminiše valutni rizik evrozone i čini Kosovo poželjnom destinacijom za ulaganje. Ukratko, očigledno je da smo kultura orijentisana na učinak i Kosovo ima mnogo toga da ponudi!